Oво смо ми...
Љубав која се не заборавља
Управо је звонило! Одељења су се упутила ка учионицама. Међу њима је и моје одељење, најбоље на свету!
Када нас видите, помислићете да смо јако гласни, и да не знамо куда идемо. Напротив! Јесмо несташни и јесмо различити, али и занимљиви, пуни жеље за нечим новим. Од првих слова и бројева, преко лакших и тежих задатака, првих контролних вежби до првих суза због неуспеха, или првих дечјих осмеха због похвала и успеха, дружина мог одељења пробила је лед зван ,,школа”. Било је ту свега, упознавали смо једни друге, покушавали да сакријемо своје слабости и мане пред другима. Све то што се у тим тренуцима по нашим главама мотало, наша учитељица је помно посматрала и усмеравала само у једном правцу званом другарство.
Прелазећи из разреда у разред стасавали смо и одрастали сви заједно. Научили смо да смо тим, да се радујемо сваком успеху, како појединцу, тако и нашем заједничком успеху, о чему говоре и сведоче наши резултати. Забележили смо бројна признања и награде. Наравно, уз нас је била учитељица Марина Цветковић. За ове три године препознала је све наше потенцијале, и била та на чије инсистирање је свако од нас поред школе изабрао да ради оно што воли. Поносна је на нас, на сваки наш успех. Ми смо данас пре свега скуп добре деце, затим добри пливачи, атлетичари, шахисти, добри певачи, музичари, играчи, рецитатори, писци и математичари.
Оно на шта сам посебно поносна када је мој разред у питању је чињеница да учествујемо у бројним хуманитарним акцијама и дајемо несебично свој допринос свакој од њих. Моје одељење има тог такмичарског духа у себи и увек радо прихвата изазове других одељења и школа. И сами пружамо изазове другима! Једно смо од ретких одељења, и то нам је велика част, да смо од књижевнице, а како она сама то воли да каже ,,наше другарице“, Миљане Игњатовић Кнежевић, на поклон добили Химну нашег одељења. Учествовање на многим књижевним вечерима, дружења са многим дечјим организацијама, бројна гостовања на радио и телевизијским станицама, као и у новинским чланцима говоре о чињеници да смо свестрани а са друге стране јединствени.
Свако од мојих другова из разреда заслужио је да овде буде именован, међутим мало је места, а нас је много, тридесет троје! Можда је баш зато и вредније да иза свог успеха остане потписано одељење III/1 ОШ ,,Стефан Немања” Ниш.
Упознајте нас, биће вам драго!!!!!!
Уна Стјепановић III/1
ОШ,,Стефан Немања” Ниш
Управо је звонило! Одељења су се упутила ка учионицама. Међу њима је и моје одељење, најбоље на свету!
Када нас видите, помислићете да смо јако гласни, и да не знамо куда идемо. Напротив! Јесмо несташни и јесмо различити, али и занимљиви, пуни жеље за нечим новим. Од првих слова и бројева, преко лакших и тежих задатака, првих контролних вежби до првих суза због неуспеха, или првих дечјих осмеха због похвала и успеха, дружина мог одељења пробила је лед зван ,,школа”. Било је ту свега, упознавали смо једни друге, покушавали да сакријемо своје слабости и мане пред другима. Све то што се у тим тренуцима по нашим главама мотало, наша учитељица је помно посматрала и усмеравала само у једном правцу званом другарство.
Прелазећи из разреда у разред стасавали смо и одрастали сви заједно. Научили смо да смо тим, да се радујемо сваком успеху, како појединцу, тако и нашем заједничком успеху, о чему говоре и сведоче наши резултати. Забележили смо бројна признања и награде. Наравно, уз нас је била учитељица Марина Цветковић. За ове три године препознала је све наше потенцијале, и била та на чије инсистирање је свако од нас поред школе изабрао да ради оно што воли. Поносна је на нас, на сваки наш успех. Ми смо данас пре свега скуп добре деце, затим добри пливачи, атлетичари, шахисти, добри певачи, музичари, играчи, рецитатори, писци и математичари.
Оно на шта сам посебно поносна када је мој разред у питању је чињеница да учествујемо у бројним хуманитарним акцијама и дајемо несебично свој допринос свакој од њих. Моје одељење има тог такмичарског духа у себи и увек радо прихвата изазове других одељења и школа. И сами пружамо изазове другима! Једно смо од ретких одељења, и то нам је велика част, да смо од књижевнице, а како она сама то воли да каже ,,наше другарице“, Миљане Игњатовић Кнежевић, на поклон добили Химну нашег одељења. Учествовање на многим књижевним вечерима, дружења са многим дечјим организацијама, бројна гостовања на радио и телевизијским станицама, као и у новинским чланцима говоре о чињеници да смо свестрани а са друге стране јединствени.
Свако од мојих другова из разреда заслужио је да овде буде именован, међутим мало је места, а нас је много, тридесет троје! Можда је баш зато и вредније да иза свог успеха остане потписано одељење III/1 ОШ ,,Стефан Немања” Ниш.
Упознајте нас, биће вам драго!!!!!!
Уна Стјепановић III/1
ОШ,,Стефан Немања” Ниш
|
АНА
|
Најлепша реч мама Отварам Буквар, огромна слова, свакога дана нека реч нова. Ал’ једну реч коју учимо прво, од најлепших слова је саставимо. Свакако то је и најлепша реч по себи сама - наравно мама! Миона Миљковић III/1 Љубав Кад искра у оку заблиста, Кад видиш да ниси иста, кад осмех са лица не силази, тада те љубав обилази... Кад рука руку тражи, кад си срећан док те неко мази, тада те љубав стиска и гази. Љубав је важна,љубав је битна, и треба се борити да не буде ситна. Љубав мора бити велика и јака, за сваког човека и сваког ђака. Поверење и поштење, то су њене главне мане. Ко са тиме проблем нема, тај за љубав нек се спрема! Уна Стјепановић III/1 Ала је леп овај свет Другарство је нешто најлепше што постоји, ко правог друга има ничег се не боји. Друг нас воли, друг нас цени, он је ту да нас развесели. Весели нас причом, игром и шалом весели нас истином великом и малом. Да дружења нема не би било света и цвеће би тада престало да цвета. Другови су и у добру и злу, другови ће за нас увек бити ту. Дружење је наше највеће благо и зато је нама веома драго. Деца се друже најбоље што знају, за дружење себе несебично дају. Дружите се људи широм света и следите пример сваког детета. Дружење је као лептиров лет, ала је леп овај свет! Анастасија Веселиновић III/1 Љубав Кажу, љубав је само реч и ништа више, стих који се непрестано понавља, пише... Љубав је само реч што се дели на слога два, љубав су можда он и она, или само ти и ја... Љубав је реч коју би могла заменити свака друга, рецимо туга, али ја се не слажем са овим. Љубав је више од свих речи на планети, љубав је кад се баш неко тебе сети и јача је од свих сила на свету, од свих мисли и свих жеља! Љубав се не купује, она се стиче, ни једне љубави једне на другу не личе! Зато кажем, љубав није само реч и ништа више, то је стих који се непрестано понавља, пише... Маша Миленовић IV/1 Другарство Сваки човек кад се роди на свет увек дође сам, али како је без пријатеља верујте ми ја то знам. И ако ми мало лета верујте ми ја то знам, ништа мени није горе него кад сам кући сам. Једва чекам да се врате из школе другари сви, па хитамо један другом ко ће кога позвати. Тада лопта у вис лети нашој срећи нема краја, свако виче из свег гласа око нас се чује граја. У себи се тајно надам дружићемо се зар не?! Да ће увек бити тако сви за једног и један за све! Матеја Милошевић IV/1 Моји најмилији Моја је мама права дама. Мој је тата мајстор свог заната. Моја бака спрема чуда свака, а мој дека све по страни гледа и задовољно се смешка. Моји су сви драги људи, не могу да им одолим па зато их често и пољубим! Вујаклија Лазар IV/1 У школи У школи слова и бројеви се врте, само ме другари зову из клупе. У школи смех и песма се чује, само ми Ана намигује. У школи све се мења, само дужег одмора нема... Никола Стевановић IV/1 Мој друг Имам друга, име му је Лука стално мисли да је Капетан Кука. У игри он се љути и стално ми виче а од мене он се не миче! Понекад се шали и каже ми –мали, али он је мој друг прави! Никола Стевановић IV/1 |
АНЂЕЛА
ДАЈАНА
СТАША
СТАША
АлонаДАНИЦА
IV/1 |